Previše ulaza, premalo filtera: kako birati izvore kojima možete da verujete

Čitamo sve, ništa ne proveravamo

Obrazac je poznat. Samouverena objava tvrdi da je neka praksa mrtva ili da je nova metoda sada neophodna. Deli se, citira i ponavlja na sastancima dok ne počne da deluje kao opšte znanje. Niko nije proverio odakle dolazi niti da li se odnosi na njegovu situaciju. Jednostavno je zvučalo tačno, i pojavljivalo se dovoljno često da deluje istinito.

Manje izvora, provereni

Moj odgovor je čitati manje i verovati pažljivije. Držim mali skup izvora na koje sam naučila da se oslanjam, ljude i publikacije sa proverenom istorijom, koji pokazuju svoje razmišljanje i priznaju nesigurnost. Kada nešto važno dođe odnekud drugde, proverim: ko to kaže, na čemu se zasniva i da li drži u mom sopstvenom iskustvu? Traje malo duže, ali me spasava od donošenja odluka na osnovu buke.

Vreme da se o tome razmisli

Drugi deo je vreme. Informacija postaje korisna tek kada se svari, uporedi sa onim što već znam i proveri na stvarnom poslu. Radije pročitam jedan promišljen tekst i provedem veče razmišljajući o njemu nego da preletim dvadeset i ne zapamtim nijedan. Ta navika me čini i boljim izvorom za moj tim, jer ono što prenosim prođe kroz filter, a ne samo prosledi dalje.

Filter je veština

U svetu beskrajnog ulaza, sposobnost filtriranja je jedna od najvrednijih veština koje dizajner može da izgradi. Štiti rasuđivanje, štedi vreme i drži mišljenja utemeljenim. Više informacija nikada nije bio problem. Problem je izabrati šta zaslužuje našu pažnju.