Juniori i seniori: mitovi u koje veruju obe strane

Prvi mit: juniori ne znaju ništa

Juniori znaju mnogo. Ono što još ne znaju je koje od tih stvari su važne na ovom projektu, sa ovim klijentom i pod ovim rokom. To nije manjak znanja, nego konteksta, a kontekst je najlakše na svetu podeliti, pod uslovom da se neko potrudi.

Drugi mit: juniori se neće snaći

Snalaze se mnogo bolje nego što obično očekujemo, pod uslovom da se ne boje. Junior koji se boji greške sakriće je, a sakrivena greška je ona skupa. Junior koji se oseća bezbedno pitaće, eksperimentisaće i vratiti se sa nečim što niste očekivali.

Mitovi u koje juniori veruju o seniorima

Juniori imaju svoje mitove: da seniori samo kritikuju, da su zaboravili kako je to kad se počinje i da oni sami nikada neće stići na isto mesto. Ništa od toga nije tačno, ali lako je verovati u to kada niko ne objasni kroz šta je senior zaista prošao da bi tamo stigao.

Kako učim druge

Dizajn učim onako kako sam ga i sama naučila, prvo kao grafička dizajnerka: kompozicija, tipografija, boja i hijerarhija. Tek onda uvodimo interfejse, sisteme i kod, jer osnove daju smisao svemu ostalom.

Prema junioru se ne ponašam kao prema početniku. Dajem mu onoliko koliko može da upije a da se i dalje oseća sigurno, i dovoljno da ostane zanimljivo, jer ljudi vežbaju ono što ih uzbuđuje, a ne ono što ih plaši. Nikome ni ne kažem da nešto ne radi. Pokažem sa čim bi moglo da se uporedi, drugi raspored, druga referenca, drugi način rešavanja istog problema, i pustim ih da sami vide razliku.

Tražim i da vode evidenciju svog rada i da joj se s vremena na vreme vrate. Poređenje onoga što ste napravili pre tri meseca sa onim što pravite danas najsigurniji je lek za osećaj zaostajanja. Ista evidencija ih drži na zemlji. Uvek znaju za šta su sposobni i u kojoj meri, pa ne polete pre nego što su spremni.

Kada junior ide prvi

Kada junior formira sopstveni sistem vrednosti, prepozna svoje crvene zastavice i nauči da promisli problem, nešto se pomeri. Zna kada je zapeo, koga da pozove i kako da nađe izlaz. Tada mu ponekad poverim veliku ulogu ili značajan projekat pre seniora, i to radi.

Ne smatram to kockom. To je odluka koju donosim namerno, i samo pod tim uslovima. Veština je samo deo toga. Trebaju im i kognitivna i emocionalna inteligencija i istinska empatija, i sve to moraju da unesu u rad. Kada to urade, titula u ugovoru je mnogo manje važna nego što ljudi misle.

Šta dobijaju obe strane

Juniori koji se razvijaju na ovaj način nauče da poštuju seniore, jer usput otkriju šta je zaista trebalo da bi se stiglo tamo. Seniori dobijaju kolege na koje mogu da se oslone, a ne kolege koje moraju da nadgledaju. A tim prestaje da bude podeljen na one koji znaju i one koji ne znaju.

Najveći mit od svih je da je seniorstvo nivo koji se dostigne. Bliže je disciplini koju održavate, a juniori mogu da počnu da je vežbaju već prvog dana.