Kada sve izgleda isto: AI, déjà vu ravnog dizajna i zašto pobeđuje razmišljanje iz stvarnog sveta

Već smo bili ovde

Pre nešto više od deset godina ravni dizajn je preplavio industriju. Počeo je kao prava korekcija, odmak od sjajnih dugmadi i lažne kože ka jasnoći, i neko vreme je delovao sveže. Onda je postao šablon. Za par godina aplikacije, sajtovi pa čak i vizuelni identiteti izgledali su zamenljivo: iste duge senke, ista pastelna paleta, iste ikonice u istim krugovima. Klijenti su počeli da traže stvari koje liče na sve ostalo, jer je sve ostalo bilo ono što su videli.

Trend nije propao zato što je ravni dizajn bio pogrešan. Izbledeo je jer istovetnost uvek izbledi. Kada sve izgleda slično, ništa se ne ističe, a ljudi pamte rad koji je razbio obrazac iz dobrog razloga.

Zašto AI sve gura ka sredini

Generativni alati uče iz onoga što već postoji i vraćaju ono što je najverovatnije. To je njihova snaga i njihova granica. Tražite landing stranicu i dobijete prosek hiljada landing stranica: kompetentan, uglađen i odmah zaboravljiv. Što više ljudi koristi iste alate sa sličnim promptovima, rezultati se više približavaju, a sveža ideja brže postaje kliše.

Ništa od ovoga ne čini alate lošim. Samo znači da rezultat počinje tamo gde je gomila već. Sve što rad izdvaja mora da dođe odnekud drugde.

Odakle dolazi razlika

Po mom iskustvu, dolazi iz stvarnog sveta. Iz posmatranja kako ljudi zaista koriste uslugu, na šalteru, u autobusu, u žurbi. Iz razumevanja tržišta na kome se proizvod takmiči, navika njegovih korisnika i ograničenja koja niko ne zapisuje. Iz istorije klijenta, njegovog brenda, njegovih posebnosti. A kod mene i iz sati provedenih u crtanju, slikanju i pravljenju stvari rukama, koji treniraju oko na način na koji ekran nikada neće.

Razmišljanje iz stvarnog sveta daje rešenja koja izgledaju onako kako izgledaju zbog problema, a ne zbog trenda. Javni portal dizajniran oko ljudi koji zbog njega čekaju u redu neće izgledati kao šablon za startap, i ne treba. Brend izgrađen na stvarnoj priči klijenta neće ličiti na generisani prosek, jer prosek tu priču nikada nije čuo.

Korišćenje alata bez nestajanja u njima

AI koristim svaki dan, pa ovo nije poziv da ga napustimo. To je podsetnik gde mu je mesto. Puštam ga da ubrza delove koji treba da budu brzi, kao što su nacrti, varijacije i prototipovi, a odluke o karakteru, tonu i pravcu zadržavam za sebe. Generisani raspored je polazna tačka na koju se reaguje, nikada zaključak.

Test koji primenjujem je jednostavan: ako bi rezultat mogao da pripada bilo kom drugom proizvodu, nije gotov. Nešto specifično za ovog klijenta, ove korisnike i ovaj problem mora da se vidi, inače je rad samo još jedna kap u istom moru.

Obrazac će se ponovo razbiti

Ravni dizajn je ustupio mesto bogatijem, izražajnijem radu kada su se ljudi zasitili toga da svuda vide isto. Isto će se desiti sa generisanim izgledom, verovatno pre nego što očekujemo. Kada se to desi, dizajneri koji su ostali na zemlji u stvarnom svetu, koji su gledali, slušali i pravili stvari rukama, biće oni čiji rad i dalje deluje živo. To nije nostalgija. Tako je ukus oduvek funkcionisao.