Isporuka i istraživanje i razvoj uporedo without starving either

Isporuka je prva, i tačka

Nikada nisam videla tim koji je mogao sebi da priušti da isporuku tretira kao opcionu, i ne bih želela da vodim tim koji bi to pokušao. Kada je izdanje ugroženo, sve ostalo čeka, uključujući istraživanje i razvoj. Važno je to reći jasno, jer tim koji sumnja da su mu prioriteti zamagljeni ograđuje se kod svih.

Ono što ne prihvatam je zaključak koji obično sledi: da se istraživanje zato radi „kad bude vremena“. U isporuci vremena nikada nema. Ako istraživanje i razvoj čekaju miran mesec, čekaju zauvek.

Zašto istraživanje i razvoj obično gladuju

Na većini mesta koja sam videla istraživanje i razvoj propadaju iz razloga koji malo imaju veze sa idejama. Stižu kao veliki, nejasan blok posla koji niko ne može da uklopi u normalnu nedelju. Tretiraju se kao usluga povrh pravog posla, pa ih ljudi nose kući uveče, ili tiho ne nose. A osoba koja ih traži, često i ne želeći, ostavi sve sa neprijatnim osećajem da sada duguju nešto dodatno.

Ništa od toga nije održivo. Ljudi mogu neko vreme da nose malo više, ali ne i dug koji se nikada ne zatvara.

Mali delovi, pošteno procenjeni

Prvo što pomaže je razbijanje istraživanja i razvoja na male, samostalne delove: brz prototip, kratko poređenje, jedan skiciran tok, jedno odgovoreno pitanje. Svaki deo treba da stane u praznine koje isporuka prirodno ostavlja, između pregleda, posle izdanja, dok se čeka klijent. Velike ambicije su u redu, pod uslovom da se jedu malim zalogajima.

Upravljanje vremenom radi ostalo. Kada ljudi dobro koriste vreme za isporuku, te praznine se pojave same, a kada ne koriste, nikakve dobre namere ih neće stvoriti. Istraživanje i razvoj planiram oko vrhunaca isporuke, a ne protiv njih, da niko ne bi morao da bira između to dvoje u istoj nedelji.

Koordinacija koja ne košta vremena

Mehanizmi oko istraživanja i razvoja treba da budu skoro nevidljivi. Kratka pisana beleška umesto još jednog sastanka, jedno zajedničko mesto gde rad živi, fiksan mali termin na koji ljudi mogu da računaju umesto zahteva bez kraja. Ako učešće u istraživanju znači dodatne pozive i dodatno izveštavanje, to je već postalo teret, i ljudi će ga izbegavati iz sasvim razumnih razloga.

Moja uloga u tome je uglavnom koordinacija: znati ko ove nedelje ima prostora, ko je preopterećen i koji deo odgovara kojoj osobi. To je tih posao, ali je razlog što niko ne oseća pritisak.

Kreativno vođstvo, a ne dodatni posao

Na kraju se sve svodi na to kako se posao nudi. Istraživanje i razvoj ne delim kao obavezu. Pozivam ljude u to, objasnim zašto je važno i jasno stavim do znanja da se njihov doprinos računa, i u rezultatu i u tome kako posle o njemu govorimo. Kada nečija ideja ili prototip oblikuje odluku o proizvodu, ta osoba to čuje, a čuju i svi ostali.

Ljudi koji osećaju da su deo nečega kreativnog, zanimljivog i potencijalno važnog za sve nas daju tome drugačiju vrstu pažnje. Ne treba ih gurati, i retko osećaju da plaćaju cenu. To, više od bilo kog procesa, omogućava istraživanju i razvoju da se kreću brzo i lako uporedo sa isporukom.

Kako izgleda kada radi

Isporuka ostaje na putu, jer nikada nije bila u konkurenciji. Istraživanje i razvoj se kreću malim, postojanim koracima, a vrlo često ono što proizvedu teče pravo nazad u isporuku kao bolja komponenta, brži tok ili jasnija odluka. A ljudi koji učestvuju rastu, jer mogu da razmišljaju dalje od zadatka ispred sebe, a da ih to ne košta vikenda.

Isporuka je prva. Dobro urađena, ne mora da dođe sama.