Prototip za pič: šta pokazati, a šta preskočiti

Širina impresionira, dubina ubeđuje

Prototip koji dotakne dvadeset ekrana, a ne završi nijedan, ostavlja nelagodan utisak. Klikovi ne vode nikuda, podaci su očigledno lažni, a prezenter stalno ponavlja da će ovaj deo raditi kasnije. Nasuprot tome, jedan tok koji radi od početka do kraja deluje stvarno. Klijent može da ga prati, da zamisli svoje korisnike u njemu i da oseti da će ostatak biti napravljen sa istom pažnjom.

Šta pokazati

Biram tok koji nosi srž predloga: trenutak u kome proizvod rešava glavni problem klijenta. Činim ga realističnim, sa uverljivim podacima, bojama klijenta i njegovim jezikom. Dodam taman dovoljno konteksta oko njega, početni ekran i nagoveštaj navigacije, da deluje kao deo celine. I uvežbam ga, jer glatka demonstracija jednog toka pobeđuje nervoznu turu kroz mnogo njih.

Šta preskočiti

Preskačem podešavanja, granične slučajeve, administraciju i sve za šta klijent neće pitati na prvom sastanku. Preskačem funkcionalnosti koje su zanimljive nama, a njima sporedne. Preskačem i doterivanje na mestima gde niko neće gledati. Te odluke oslobađaju vreme da glavni tok bude zaista ubedljiv, a to je jedino što prototip za pič mora da uradi.

Prototip je argument

Dobar prototip za pič nije manja verzija proizvoda. To je argument, iznet klikovima umesto slajdovima, zašto ovaj tim razume ovaj problem. Uz dobro napravljen dizajn sistem i današnje alate, iznošenje tog argumenta nikada nije bilo brže. Biranje onoga što se izostavlja i dalje je deo koji donosi posao.