Kada reći ne novoj komponenti

Komponenta je obaveza

Dodavanje komponente deluje jeftino: sat u Figmi, dan u kodu. Prava cena dolazi kasnije. Svaka komponenta mora da bude dokumentovana, održavana, pristupačna, ažurirana kada se tokeni promene i objašnjena svakoj novoj osobi koja dođe. Sistem sa četrdeset komponenti koje ljudi razumeju vredi mnogo više od sistema sa dvesta u kojem niko ne može da se snađe.

Kada kažem ne

Kažem ne kada postojeća komponenta može da uradi posao uz varijantu ili malu izmenu. Kažem ne kada se potreba javlja na jednom ekranu i verovatno se neće vratiti. Kažem ne kada je zahtev zapravo stvar ukusa, a ne funkcije. I kažem ne, najodlučnije, kada niko ne ume da objasni koji problem nova komponenta rešava, a postojeće ne.

Kada kažem da

Kažem da kada se isti obrazac stalno pojavljuje u različitim delovima proizvoda, svaki put napravljen malo drugačije. Kažem da kada stvarna potreba korisnika ne može čisto da se zadovolji onim što postoji. I kažem da kada će nova komponenta ukloniti više složenosti nego što dodaje. Ti slučajevi su ređi nego što ljudi misle, i upravo zato zaslužuju pravo mesto u sistemu.

Autoritet, i rasuđivanje iza njega

Na kraju se sve svodi na dve stvari: autoritet i rasuđivanje. Autoritet, jer bez jasne poslednje reči svaki zahtev postaje pregovor i sistem luta. Rasuđivanje, jer je sam autoritet samo tvrdoglavost. Svaka odluka mora da se odmeri prema proizvodu, timu i pravcu u kome oboje idu.

Ne nikada nije kraj razgovora. Objasnim zašto, predložim kako postojeći delovi mogu da reše problem i zapamtim zahtev za slučaj da se vrati sa neke druge strane. Ako se vrati, to je obično znak da je odgovor postao da.