Kada developer misli da je dizajner, i kako da to zajedno rešite

Dve osobe, dva problema

Kada pažljivo pogledam ove situacije, developer je retko nemaran ili arogantan. Rešava drugačiji problem od onog koji je rešio dizajner. Dizajner je razmišljao o putu korisnika kroz zadatak; developer je razmišljao o performansama, podacima koji stižu kasno ili komponenti kojoj bi trebalo nedelju dana da se napravi kako je nacrtana. Obe brige su opravdane. Problem je što ih niko nije stavio zajedno na sto.

Prvo se složite oko problema

Zato prvi razgovor nikada nije o tome ko je bio u pravu. Radi se o tome šta ekran treba da postigne i koja ograničenja mora da poštuje, sa obe strane. Kada se to zapiše, dizajnerska rasprava se obično sama raspline. Ponekad je izmena developera bila bolja i zadržimo je. Ponekad mala izmena zadovolji i potrebu korisnika i tehničko ograničenje. Povremeno originalni dizajn ostaje, i sada svi razumeju zašto.

Uključite developere ranije

Trajno rešenje je prestati sa susretima tek na kraju. U mom timu developeri vide dizajne dok su još grubi, a dizajneri čuju za tehnička ograničenja pre nego što bilo šta doteraju. Kratak razgovor u toj fazi kasnije štedi dane prepravki i uklanja osećaj da je dizajn nešto što se spušta odozgo, a ne gradi zajedno.

Poštovanje u oba smera

Developeri kojima je stalo do interfejsa su prednost, a ne pretnja. Njihovi instinkti su često dobri, a njihovo znanje o tome kako se stvari zaista ponašaju čini dizajn boljim. Treba im jasan proces za iznošenje ideja i jasan vlasnik konačne odluke. Dizajnerima treba skromnost da slušaju. Kada postoji oboje, pitanje ko je dizajner jednostavno prestane da se postavlja.