Imenovanje dizajn tokena tako da ljudi mogu da ih koriste i dve godine kasnije

Lista pre svega ostalog

Registar je jednostavno zapisana lista svakog tokena u sistemu, sa njegovim imenom, vrednošću i kratkom napomenom čemu služi. Gde živi manje je važno od toga da postoji. Može da bude prva stranica Figma biblioteke ili uvodni odeljak sajta same biblioteke. Važno je da dolazi pre komponenti, jer su komponente izgrađene od njega, a svako ko želi da razume sistem treba da upozna rečnik pre rečenica.

Primamljivo je preskočiti ovaj korak i pustiti tokene da tiho žive u varijablama i kodu. Tamo, naravno, rade. Ali token koji niko ne čita je token koji niko zaista ne nauči.

Čitanjem ga ljudi uče

Registar ne postoji samo da bi postojao. Postoji da bi se čitao, a čitanje je ono što ga čini delotvornim. Kada dizajneri, developeri i analitičari prođu kroz listu, struktura imena se slegne u pamćenje: redosled delova, značenje svakog dela i logika koja ih povezuje. Posle nekog vremena ljudi prestaju da traže imena i počinju da ih predviđaju, i upravo je to poenta.

Zato redosled pojmova u imenu zaslužuje pravu pažnju. U mojim sistemima ime ide od opšteg ka posebnom: prvo kategorija, kao što su boja ili razmak, zatim uloga, kao što su površina, tekst ili ivica, zatim varijanta i na kraju stanje, ako postoji. Ime kao što je boja, tekst, prigušen, onemogućen čita se skoro kao rečenica, a kada znate gramatiku, sledeće možete sami da sklopite.

Značenje nadživi vrednosti

Drugo pravilo je imenovati po nameni, a ne po izgledu. Token koji se zove narandžasta 500 govori vam boju; token koji se zove akcija, primarna govori vam odluku. Kada se brend promeni, narandžasta može da postane plava, ali odluka ostaje ista, i svaki ekran izgrađen na njoj menja se ispravno bez toga da iko pretražuje fajlove. Sirove vrednosti i dalje pripadaju sistemu, ali stoje ispod, i ljudi retko moraju da ih diraju.

Šta se dešava bez njega

Nedavno sam bila pozvana da radim za klijenta sa ogromnim sistemom, onim na koji svaki dobavljač mora da se poveže. Na početku sam pitala, što sam ljubaznije mogla, da li slučajno imaju registar tokena. Odgovor je stigao uz uzdah: ne, nemaju, ali zaista je trebalo. Morala sam da im kažem, jednako nežno, da u biblioteci imaju i imena koja su jednostavno pogrešna i koja više ne mogu lako da se srede, jer je na njima već gradilo pola tuceta timova i dobavljača.

Niko nije napravio dramatičnu grešku. Svako ime je delovalo razumno onome ko ga je napravio, onog dana kada ga je napravio. Nedostajala je jedna zapisana lista koju svi čitaju, koja bi pokazala odstupanje mnogo pre nego što je postalo struktura. Registar na početku košta jedno popodne. Raspetljavanje imena godinama kasnije košta mesece, i nikada nije sasvim gotovo.

Dve godine kasnije

Pravi test sistema imenovanja dolazi dugo posle lansiranja, kada se pridruže novi ljudi, dodaju novi proizvodi, a prvobitni autori odu dalje. Sistem sa jasnim, čitljivim registrom prolazi taj test tiho. Novi ljudi nauče jezik za jedno popodne, imena ostaju dosledna jer svi znaju gramatiku, a tokeni i dalje znače ono što je trebalo da znače. Na mom poslednjem velikom projektu registar je bio prva stvar u biblioteci, i takođe stranica na koju su se ljudi najčešće vraćali.