Uvođenje dizajn sistema u proizvod koji već postoji

Počnite iskrenim pogledom

Prvi korak je uvek da se pažljivo pogleda šta proizvod već koristi. Skupljam svako dugme, svaku boju, svaku vrednost razmaka i svaki obrazac koji se pojavljuje na stvarnim ekranima, a ne u dizajn fajlovima, gde stvari obično izgledaju urednije nego što jesu. Rezultat je obično otrežnjujuć: jedanaest nijansi sive, četiri verzije iste kartice i modal koji se na svakoj stranici ponaša drugačije.

Taj popis nije optužba. To je mapa. Pokazuje gde je proizvod bio dosledan bez truda, gde je odlutao i koje se odluke donose iznova i iznova. Upravo o tim ponavljanim odlukama sistem treba da brine.

Ponekad popis otkrije da sistema uopšte nema. Ponekad otkrije da je trebalo da postoji i da postoji uglavnom samo po imenu. Obe situacije su sasvim normalne i obe se mogu rešiti. Druga samo traži malo više diplomatije.

Kontekst dolazi pre komponenti

Pre nego što imenujem ijedan token, želim da razumem proizvod oko interfejsa: kakav je to proizvod, na kom tržištu se takmiči, ko ga koristi i koliko često, i kuda ide u narednih nekoliko godina. Sistem za javni portal koji mora da služi svakom građaninu gradi se drugačije od sistema za alat za trgovanje koji dvadeset stručnjaka koristi ceo dan. Ako se ovo pogreši, dobija se tehnički elegantan sistem koji ne odgovara ničijoj stvarnosti.

Imenujte odluke, pa delove

Kada je mapa jasna, odlukama koje se ponavljaju dajem imena. Boje postaju tokeni sa namenom, kao što su površina, ivica ili upozorenje, a ne heksadecimalna vrednost koja se nekome nekada svidela. Razmaci postaju skala. Pismo postaje mali skup uloga. Imenovanje po nameni je važno, jer omogućava proizvodu da kasnije promeni izgled bez toga da iko pretražuje stotine ekrana.

Zatim dolaze komponente, počevši od delova koji se najčešće ponavljaju. U postojećem proizvodu to su obično dugmad, polja forme, tabele i kartice. Šačica dobro napravljenih zajedničkih komponenti zamenjuje desetine lokalnih varijacija, a efekat se vidi za nekoliko nedelja.

Zamenjujte postepeno, uporedo sa radom

Novi delovi ne stižu u jednom velikom izdanju. Postepeno zamenjuju stare, ekran po ekran, uporedo sa razvojem koji je već planiran. Tim koji dira stranicu zbog nove funkcionalnosti usput uzima zajedničke komponente. Niko ne staje; proizvod jednostavno postaje dosledniji sa svakim sprintom.

Ovaj ritam drži i sve na okupu. Developeri vide da sistem ubrzava njihov rad umesto da dodaje sloj pravila. Product owneri vide da doslednost raste bez zamrzavanja. A sistem zaslužuje svoje mesto time što je koristan, a to je jedini način na koji ga sistem zaista zaslužuje.

Gde se završi

Posle nekoliko meseci dizajn i kod dele jedan izvor istine. Novi ekrani se prave brže od prethodnih, jer većina onoga što im treba već postoji. Stare varijacije polako nestaju umesto da se čupaju. A proizvod, koji je nekoliko meseci ranije izgledao kao rad nekoliko različitih kompanija, konačno izgleda kao on sam.

Lekcija koju stalno iznova učim je da dizajn sistemu ne treba nov početak. Trebaju mu strpljenje, jasna mapa i spremnost da se unapredi nešto na šta se ljudi već oslanjaju, a da se od njih nikada ne traži da stanu.